Dodajte reviziji boju

Naši privrednici često reviziju shvataju kao redovan sistematski pregled, nužno zlo, a revizore kao osobe koje postavljaju sijaset smaračkih zahteva. Dijego Simeone finansijskog izveštavanja – to je revizor, odnosno to može i treba da bude. Revizor ima iskustvo, znanje i širinu da objedini i uskladi radna dostignuća svih usko specijalizovanih učesnika u izradi finansijskih izveštaja, i takva njegova preventivna uloga, najčešće, mnogo je korisnija i šire društveno odgovorna, što, na žalost, ne prepoznaju mnogi vlasnici i direktori preduzeća.

Najdragoceniji deo nužne posete lekaru odnosi se na njegove završne rečenice nakon pregleda. Ne mislim na prepisanu terapiju, niti na učtivo doviđenja, već na preporuke šta da činimo kako bismo predupredili isti zdravstveni problem u budućnosti: fizička aktivnost, redovan san, zdrava ishrana, mnoštvo poželjnih tečnosti za nepca… Ovo već spada u životni stil, koji se teško menja i zahteva posvećenost, a neretko i dodatnu stručnu pomoć. Ali, svaki trud u tom pogledu se viseštruko isplati, tačnije – isplaćuje se godinama.

Sve sa imperativom da se udovolji zahtevima zakonske regulative u pogledu mandatornosti revizije. Kao zaljubljenik u automobile, ovo mogu da poistovetim sa jeresima raširenim među vozačima, koji svoj odnos s automobilom, uslovima u saobraćaju i sopstvenim porivima doživljavaju, isključivo, kao pitanje dnevne rutine.

Kakve sve šanse propuštamo da ovaj kratak san (život) učinimo potpunijim doživljajem?!

Dodajte reviziji boju, nije to crno bela slika sa minimalnim pokretima na ekranu, ne svodite reviziju na „post festum“ akt i prepisanu terapiju. Iskoristite revizore da unapredite svoj sveukupni poslovni stil i provozate se kroz poslovni ambijent u biznis klasi.

Objedinitelj različitih znanja

Društva od javnog interesa posluju pod prilično budnim okom različitih regulatornih tela i o njima ne bih ovom prilikom detaljnije govorio. Međutim, društva jednostavnije i centralizovanije vlasničke strukture, najčešće društva sa ograničenom odgovornošću, mogu da budu veoma interesantna revizorima. U stvari, ovo interesovanje ima sve preduslove da bude obostrano.

U situacijama gde je vlasnik kapitala, istovremeno, najdirektnije uključen u poslovanje i kao direktor, veoma je bitno njegovo znanje i iskustvo u oblastima ekonomije i računovodstva. A upravo taj zahtev može da bude prilično delikatan. Logično je da farmaceut započne trgovinu farmaceutskim proizvodima, da elektro inženjer registruje, recimo, zastupništvo Siemens-a, a talentovani novinar pokrene firmu u delatnosti izdavaštva. Složićete se da u moru njihovog znoja prolivenog tokom obrazovanja za potrebe buduće struke, nema ni kapi koja je prolivena radi sticanja znanja o finansijskom izveštavanju.

Revizori su, takođe, viskoobrazovane osobe koje radni vek provode u kontaktu sa ljudima različitih profesionalnih orijentacija i upućeni su u osnove poslovanja u najraznovrsnijim delatnostima. Zahvaljujući tome, stiču i ogromnu širinu u sagledavanju problema u svakodnevnom poslovanju, a kojima vlasnici i direktori preduzeća, često, nisu dovoljno dorasli jer tokom formalnog obrazovanja nisu bili u prilici da se detaljnije upoznaju sa računovodstvenim pitanjima. Ovde revizor preuzima ulogu stručnog prevodica na jezik koji je „svarljiv“ vlasnicima preduzeća iz bilo koje profesije.

Finansijski izveštaji ni u prethodnom periodu nisu bili svojevrsna izjava računovodstvenog sektora u preduzeću, iako su upravo tako doživljavani, a posebno to nisu u vreme primene Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (IFRS). Naime, finansijski izveštaji predstavljaju izjavu rukovodstva društva, odnosno niz tvrdnji iza kojih po zakonu stoji rukovodstvo, i one se odnose ne samo na knjigovodstveni aspekt izveštaja, već na šire poslovanje i buduće planove, a koji se odražavaju na finansijsku poziciju preduzeća. Znači, finansijski izveštaji sve više predstavljaju plod multidisciplinarnog rada rukovodstva, računovođa, procenitelja, pravnika, brokera, aktuara, pa i stručnjaka specijalizovanih za druge oblasti, zavisno od delatnosti društva.

Revizor ima iskustvo, znanje i širinu da objedini i uskladi radna dostignuća svih ovih usko specijalizovanih učesnika u izradi finansijskih izveštaja. Dijego Simeone finansijskog izveštavanja – to je revizor, odnosno to može i treba da bude. U slučajevima kada revizor učestvuje u pripremi finansijskih izveštaja, on ne može vršiti i njihovu reviziju, ali je njegova preventivna uloga, najčešće, mnogo korisnija i šire društveno odgovorna, što, na žalost, ne prepoznaju mnogi vlasnici i direktori preduzeća.

Rođen za mnogo više

Dalje, u doba digitalnih tehnologija, preplavljeni smo vestima o brojnim prevarama u poslovanju društava s ciljem sticanja protivpravne dobiti nečasnih aktera na tržištu. Stoga, interne kontrole u preduzećima postaju sve značajnije kako bi se sprečile nezakonite radnje. Ali, ne postoji sila na ovom svetu, niti tako perfektno osmišljen sistem interne kontrole koji bi ovaj rizik eliminisao. Savršena interna kontrola je ideal kome se teži, nešto poput vernosti u ljubavi.

Opet, ne mogu da se setim kompetentnije osobe od revizora, koja bi bila u stanju da učestvuje u kreiranju i objedini procedure koje bi, takođe, bile plod „joint venture“ angažmana stručnjaka raznih profila.

Nepotrebne procedure, u krajnjoj liniji, uvećavaju poslovne rashode preduzeća i umanjuju mu konkurentnost, dok odsustvo nužnih procedura značajno uvećava rizik od nezakonitih radnji na štetu kompanije. Revizor je upravo osoba koja je u stanju da nađe pravu meru i obim internih kontrola, da proceni koliko bi trebalo da ima kilograma ta ruska balerina što hoda po žici, a da ne padne sa visine.

Još jedna oblast u kojoj je revizor neophodna, a nedovoljno prepoznata podrška jeste harmonizacija naših propisa sa regulativom koja se primenjuje u zemljama EU. U tom procesu, u mnogim oblastima ostajemo „izgubljeni u prevodu“, a kada je reč o primeni IFRS, dodatna poteškoća je u tome što su ovi standardi podložni čestim promenama.

Kako mnoge računovođe nisu baš talenti za jezike, preduzeća često dolaze u situaciju da, shodno našem zakonu, moraju da primenjuju standarde ove „računovodstvene Biblije“ koja je izvorno pisana na engleskom, a zvanični prevodi na srpski jezik dramatično kasne. Ukoliko bi preduzeće angažovalo stručnjaka sa licencom ovlašćenog revizora, koji je u toku sa svim izmenama IFRS i ne ježi se anglosaksonskog vokabulara, bilo bi u ogromnoj prednosti nad konkurencijom.

Revizori su dostupni na svakoj lokaciji u Srbiji jer stalno putuju, neprekidno stiču iskustvo susrećući se sa različitim situacijama i problemima u svakodnevnom poslovanju i imaju privilegiju da uče od najboljih stručnjaka, koje malo ko od vlasnika i direktora domaćih preduzeća ima priliku da upozna. Ali, zato, mogu da iskoriste znanje revizora za dobrobit svog preduzeća. Prvi korak je spoznaja da revizor nije rođen da bi se bavio samo revizijom finansijskih izveštaja.