Pandemija virusom COVID-19 ima značajan uticaj u brojnim oblastima, širom sveta. Virus je direktno uticao da tržišna kapitalizacija (vrednost) kompanija na globalnom nivou padne za 23 biliona* američkih dolara, počev od sredine februara.
Države ubrzano rade na merama za podršku kompanijama kako bi većina uspela da prevaziđe krizu. Velika Britanija je objavila da je pripremljen paket od 330 milijardi britanskih funti za garancije po kreditima i drugu podršku kompanijama. Američki FED je najavio da će obezbediti fond za likvidnost kako bi kompanije izmirivale dospele obaveze po osnovu izdatih korporativnih zapisa i obveznica. Predsednik SAD Donald Tramp se zalaže za odobravanje čak hiljadu milijardi dolara podsticaja. Rusija priprema fond od 4 milijarde američkih dolara kako bi pomogla (prvenstveno) kompanijama da saniraju negativne efekte pada cene nafte.
Likvidnost i poslovni model su dve karakteristike koje će umnogome odrediti koje delatnosti su pod najvećim rizikom.
Kada je u pitanju likvidnost, naftne kompanije su naročito pogođene drastičnim padom cene sirove nafte na nivo od 25 američkih dolara po barelu, što je najniži nivo u prethodne dve decenije. Prema kalkulaciji investicione banke Morgan Stanley, prelomna tačka rentabiliteta iznosi 51 zelena novčanica po barelu.
Pored problema sa likvidnošću, ranjivost biznisa je posledica i njihovog poslovnog modela. Ukoliko Apple ne proda nijedan telefon tokom trajanja pandemije, iste telefone može prodati kasnije. Sa druge strane, prihodi restorana ili bioskopa tokom pandemije su izgubljeni zauvek.
Nasuprot njima, neke delatnosti doživljavaju značajan prosperitet tokom krize. Supermarketi imaju problem da odgovore na svu tražnju izazvanu paničnom kupovinom. Proizvođači toalet papira, kao i sredstava za higijenu i dezinfekciju, takođe beleže drastičan porast prometa. Ipak, zabeleženi rast nije dugoročno održiv, s obzirom da će panična kupovina morati da opadne u budućnosti kako se kriza bude približavala stabilizaciji.
Druge delatnosti mogu očekivati pozitivne efekte dugoročno. Primorani da rade, kupuju, i zabavljaju se kod kuće, ljudi će veoma verovatno trajno steći nove ili pojačati svoje postojeće potrošačke navike usmerene na online sadržaj. Platforme za korporativnu komunikaciju poput Zoom, Microsoft Teams, Slack, WeChat Work, i sličnih, beleže ogromno povećanje broja novih korisnika, sa 1,4 miliona novih korisnika nedeljno u prvoj polovini januara na 6,7 miliona početkom marta. Istraživanje Barcaycard-a u Velikoj Britaniji pokazuje rast pretplate na online zabavne platforme poput Netflix-a za 12% (year-on-year) tokom februara meseca, dok je potrošnja na dostavu hrane porasla za 9%. Amazon zapošljava 100.000 novih radnika u distribuciji u SAD kako bi odgovorio na povećanu tražnju. Tradicionalni maloprodajni lanci koji su investirali u online platforme takođe beleže rast.
Na kraju, pandemija će gotovo izvesno kao posledicu imati dalju konsolidaciju (ukrupnjavanje) tržišta. Očekuje se da konsolidacija bude izvršena najpre u delatnosti avio-prevoznika, kako u SAD, tako i Evropi i Aziji.
Dodatno, verovatno je da će firme koje budu najmanje pogođene krizom, kao i kompanije sa značajnim fondovima za investicije, beležiti značajan rast putem akvizicija kompanija čija je vrednost drastično pala kao posledica krize. Za sada neproverene informacije govore da je Apple zainteresovan da potroši više od 200 miljardi dolara kako bi preuzeo kompaniju Disney, čije akcije su izgubile gotovo polovinu vrednosti od januara do danas. Warren Buffett, koji duži nit godina govori da su akcije precenjene, možda u uslovima trenutnog pada tržišta pronađe adekvatne targete za akvizicije (Berkshire Hathaway ima na raspolaganju 128 milijardi dolara slobodnih sredstava za investiranje).
Kriza će definitivno uticati da se neki poslovni modeli u potpunosti napuste, drugi će se radikalno promeniti, dok će u isto vreme doći do kreiranja potpuno novih modela poslovanja.
Mihailo Aleksić, CFA
Partner, Financial advisory services
*Napomena: 1 bilion = 1.000 milijardi