Korišćenje rezultatima rada internih revizora

Mnogi poslovni entiteti koji imaju zakonsku obavezu revizije finansijskih izveštaja poseduju u svojoj organizacionoj strukturi funkciju interne revizije, dok neki uspostavljaju funkciju interne revizije kao deo interne kontrole i upravljanja. Interna revizija svakodnevno pomaže u efektivnom poslovanju kompanije, a njena značajna odgovornost je i obavljanje nadzora nad funkcionisanjem internih kontrola.

Većina angažmana interne revizije (za razliku od eksterne) fokusirana je na nefinansijske procese. Informacije o rizicima koje prikuplja eksterni revizor tipično su ograničene na oblast finansijskog izveštavanja (što je i područje preklapanja ciljeva eksterne i interne revizije), dok interna revizija pruža višem rukovodstvu i upravljačkom telu uvid u način na koji se vrši upravljanje i nadzor nad strateškim i poslovnim rizicima, kao i nad rizicima usklađenosti poslovanja entiteta sa zakonskom regulativom.

Mi, kao eksterni revizori, pri reviziji finansijskih izveštaja, radi veće efikasnosti svog rada i smanjenja revizorskog rizika, moramo da budemo u mogućnosti da koristimo rezultate rada internog revizora, a što uključuje i godišnji izveštaj funkcije interne revizije (regulisano Međunarodnim standardom revizije ISA 610). U tim slučajevima, razmatramo i koristimo nalaze interne revizije kao input za svoj rad, gde primenjujemo profesionalno prosuđivanje prilikom odlučivanja da li rad interne revizije može da se koristi, kao i na koji način i u kom obimu je to moguće u datim okolnostima.

Moram da napomenem da je bitna prethodnica uspešnog angažmana eksternog revizora, upoznavanje sa funkcionisanjem internih kontrola entiteta. Procedure koje obavljamo kada se upoznajemo sa internom kontrolom entiteta obuhvataju razmatranje rezultata primene procedura koje su interni revizori obavili prilikom pregleda, ocenjivanja i praćenja kontrola, kako bi obezbedili informacije o tome da li kontrole funkcionišu. Nakon inicijalnog upoznavanja sa funkcionisanjem istih, razmatramo funkcije i aktivnosti interne revizije koje su relevantne za „našu“ reviziju finansijskih izveštaja, a to su one koje obezbeđuju dokaze o efikasnosti kontrola, ili one koje obezbeđuju direktne dokaze o mogućim materijalno pogrešnim iskazima.

Takođe, očekujemo od klijenta, odnosno funkcije interne revizije da nam, ukoliko je neophodno, pruže i direktnu pomoć tokom našeg angažmana. Samim pružanjem direktne pomoći, mi nadgledamo i obavljamo pregled rezultata rada koji obavljaju interni revizori, do nivoa koji je odgovarajući za date okolnosti (regulisano Međunarodnim standardom revizije ISA 220).

Primenom tih procedura, kao ekterni revizori, uveravamo se da li su interni revizori obezbedili dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza za donošenje zaključaka na osnovu svog rada. Pored toga, informišemo interne revizore o njihovim odgovornostima i procedurama koje treba da obave, kao i o svim značajnim računovodstvenim i revizijskim problemima koji su utvrđeni u toku revizije, a koji su bili značajni za nas.

Bitna činjenica je da procenjujemo status funkcije interne revizije u entitetu, kvalitet i efikasnost rada internih revizora, da li ona primenjuje sistematičan i disciplinovan pristup kao i da li relevantna poslovna politika i procedure podržavaju objektivnost internih revizora i nivo kompetentnosti interne revizije. Drugim rečima, procenjujemo da li su interni revizori izvršavali svoje zadatke bez pristrasnosti, sukoba interesa ili neprimerenog uticaja na profesionalno prosuđivanje, a takođe i da li poseduju adekvatna znanja i veštine, na nivou potrebnom da se njihova zaduženja sprovode revnosno i u skladu sa primenljivim profesionalnim standardima.

U praksi

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, član 451, javna akcionarska društva odnosno najmanje jedno lice nadležno za unutrašnji nadzor poslovanja je u obavezi da ispunjava uslove propisane za internog revizora.

Mi, kao eksterni revizori, smo se bezbroj puta susreli sa drugačijim slučajem u praksi. Sa slučajem da nismo imali nikakvu ili minimalnu saradnju odnosno korist od funkcije interne revizije u entitetu. Takođe, često je slučaj da kod iste postoji slučaj odsustva komunikacije sa rukovodstvom. To su bili entiteti sa lošim ili nepostojećim internim kontolama i internim kontrolama koje nisu bile uspostavljene na adekvatnom nivou. Sve pobrojano kod entiteta rezultira slabim nadzorom nad kontrolnim aktivnostima a samim tim i slabim i neadekvatnim upravljanjem rizicima.

Često u tim slučajevima, segregacija dužnosti unutar funkcije internih kontrola nije uspostavljena na adekvatnom nivou, na nivou na kome može da omogući postojanje svake potrebne funkcije koja će nezavisno i ažurno da sprovodi svoja zaduženja.

Dešavalo se da, kod entiteta odnosno njegovog rukovodstva, postoji odsustvo reakcije na spoznaje o slabostima internih kontrola, čak i ako smo u prethodnom angažmanu skrenuli pažnju na eventualne propuste i dali naše preporuke zarad adekvatnijeg i boljeg funkcionisanje internih kontrola koje su u primeni u konkretnom preduzeću.

Slabost internih kontrola uvek predstavlja veliki problem za entitet. Nama, eksternim revizorima, slabe interne kontrole su uvek poziv na najvišu moguću pozornost, dok s druge strane, to se na nas takođe odražava nuždom da proširimo obim angažovanja, a što nas dalje vodi ka većem obimu utrošenog vremena prilikom vršenja revizije finansijskih izveštaja.

Preporuka

Funkcija interne revizije je ključni element sistema upravljanja i kontrolnih aktivnosti entiteta, odnosno suštinski rečeno, bitan faktor efektivnog poslovanja istog. Ta funkcija, je od velikog značaja i iz razloga što određene procedure koje obavlja, mogu da obezbede direktne dokaze o materijalno značajnim pogrešnim iskazima.

Ali, svakako zbog čestih propusta i nedostataka u njenom funkcionisanju, entiteti trebaju da prilikom revizorskog angažmana obezbede adekvatan nivo interakcije odnosno saradnje između interne i eksterne revizije.

Saradnja na pomenutoj relaciji kao mogućnost eksternim revizorima, nudi skretanje pažnje na  eventualne propuste, što bi dovelo do eliminisanja udvostručavanja revizorskog rada, a rezultiralo bi i time, što je svakako i najznačajnije, obezbeđivanjem najvišeg nivoa minimiziranja rizika sa kojima se entitet suočava.

Naša saradnja je takođe od značaja i upravljačkim organima društva, jer kao plod iste, rukovodstvo dobija sveobuhvatniji pogled na poslovanje, kontrole i rizike sa kojima se entitet suočava.

Činjenica

Za kraj, iznosim bitnu činjenicu u vezi značaja funkcije interne revizije, gde uzimamo rezultate Izveštaja za 2016. godinu, koji je pripremila Asocijacija ovlašćenih istražitelja pronevera (Association of Certified Fraud Examiners – ACFE), a koji ukazuju na to da su odeljenja za internu reviziju u organizacijama, igrala važnu ulogu u otkrivanju pronevera, zloupotreba imovine i korupcije.

Slučajevi prevare koje su otkrili interni revizori predstavljaju 16,5% nasuprot 3,8% koje su otkrili eksterni revizori za ukupan broj slučajeva otkrivenih u 2016. godini.

Zorana Ćiraković

Menadžer u reviziji