Izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje su stupile na snagu od 1. januara 2020. godine u suštini znače sledeće: Ukoliko ste paušalac i ne prolazite Test samostalnosti – onaj ko je do sada bio vaš klijent, trebalo bi da postane vaš poslodavac.
Šta zapravo novi propisi donose paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? Da li će posledice ovih mera uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka drugim zemljama u kojim freelanceri lakše mogu da razvijaju svoj posao?
Udruženja IT preduzetnika tvrde da ovakve novine odgovaraju velikim kompanijama a pak velike kompanije kažu da nelojalna konkuirencija bira neregularan put i da umesto plaća pun iznos poreza i doprinosa stiče prednost na tržištu i smanjuje sebi troškove angažujući paušalce.
Kako je Društvo za informatiku Srbije (DIS) istaklo za telegraf.rs, ovim izmenama se dodatno uređuje oblast načina obavljanja delatnosti preduzetnika. Ističu da pravi preduzetnici neće biti pogođeni primenom ovog zakona, jer imaju svoje klijente i u skladu sa ostvarenim prihodima plaćaju porez paušalno ili po prometu.
Dalje, preduzetnici koji to nisu, već zbog optimizacije poreskih davanja se registruju za obavljanje delatnosti mogu biti pogođeni, ali pre svega će početi da plaćaju poreze u skladu sa zakonom.
Dodatno, porez nije povećan kako je to bila jedna od glavnih dilema tokom prethodnih nedelja.
Paušalci su u dosadašnjem periodu imali značajan doprinos u rastu IT sektora. Novi propisi donose regulaciju položaja paušalaca u nameri da se njihov položaj približi statusu radnika u redovnom radnom odnosu. Paušalci dobijaju mogućnost da unaprede radni status i otvore perspektivu razvoja karijere u okviru kompanije. Kompanije organizaciono i kadrovski jačaju. Namera je regulisanje statusa paušalaca. Međutim, jedan broj paušalaca smatra da će im se donekle smanjiti primanja i dodate nove administrativne obaveze – rekli su iz Društva za informatiku Srbije za telegraf.rs.
Oni ističu da strane kompanije neće više biti motivisane da se okrenu frilenserima u drugim zemljama, a da će troškovi za frilensere u Srbiji uglavnom ostati na istom nivou.
Kako objašnjavaju, strane kompanije za saradnju sa našim stručnjacima motivišu i dalje niži troškovi i veći kvalitet softvera i efikasnosti u programiranju.
Vlada očekuje da će Zakon doprineti daljem podsticanju IT delatnosti jer omogućuje poreske olakšice tokom tri godine. Procenjuje se da će doći do vrlo malog smanjivanja budžetskih prihoda, ali da će se povećati broj novozaposlenih – dodaju oni.
Društvo za informatiku smatra da je potrebno uspostaviti stalni monitoring nad primenom Zakona i praćenje ukupnih efekata i reagovati u slučaju neželjenih efekata (opadanja aktivnosti, smanjivanja zarada, porasta odliva kadrova i sl…).
Ovim propisima se smanjuju mogućnosti za nelojalnu konkurenciju između angažovanja paušalaca koji imaju manja poreske obaveze i programera koji su u redovnom radnom odnosu. Znači, ako je i bilo, sada se smanjuje mogućnost za nelojalnu konkurenciju.
Test samostalnosti ima za svrhu da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, devet kriterijuma ga opredeljuje i njime su obuhvaćeni i IT preduzetnici odnosno 9 kriterijuma bi trebalo što objektivnije da klasifikuju preuzetnike koji to jesu, tj. oni ko to zapravo nisu.
U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.
Kriterijumi su:
– Radno vreme, odmor i odsustva paušalca.
– Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad.
– Da li klijent određuje način rada paušalcu.
– Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio.
– Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi.
– Da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta.
– Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
– Zabrana rada sa drugima.
– Broj radnih dana u toku jedne godine.
Primena testa samostalnosti, koji treba da definiše status preduzetnika prema poslodavcu pošto poslodavci zbog umanjenja poreskih obaveza često angažuju preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju i koji su zamena za zaposlenog radnika, pomerio se na 1. mart 2020. godine, umesto od 1. januara kao što je bilo prvobitno planirano.
Mere podsticaja, odnosno smanjenja poreza i doprinosa za novouposlenog radnika, važiće od 1. januara 2020. godine. Kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine, prema predloženom zakonu, biće oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za ta lica tokom 2020. odnosno 65 odsto 2021. godine i 60 odsto 2022. godine.